<br />
Ži­vi­mo u okol­no­sti­ma ka­rak­te­ri­stič­nih unu­tra­šnjih i spo­lja­šnjih me­đu­na­rod­nih pri­li­ka. Mno­ge stva­ri se ob­ja­šnja­va­ju me­đu­na­rod­nim eko­nom­skim kri­za­ma, kao da su ne­za­vi­sna si­la od dru­štven-opo­li­tič­kih zbi­va­nja.
Da je ta­kva tvrd­nja ne­tač­na, po­ka­zu­je i eko­nom­ska kri­za iza­zva­na po­li­tič­kim po­vo­dom i oko Ukra­ji­ne. Sank­ci­je Za­pa­da iza­zi­va­ju kri­zu u Ru­si­ji i kod onih ko­ji su ih uve­li ovoj ve­li­koj ze­mlji. Za­pad se na ovom pri­mje­ru ipak pre­škar­tao i iza­zvao do­ma­će kri­ze. One se mo­gu ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti na ši­ro­kom pla­nu. Umje­sto im­pe­ri­jal­nog i bes­kru­pu­lo­znog ši­re­nja ka­pi­ta­li­zma mo­gu se oče­ki­va­ti čak i naj­ka­ta­stro­fal­ni­je po­sle­di­ce.
Iz­laz iz sve­ga ovo­ga mo­gu­će je da će na­ći istin­ska lje­vi­ca u Mark­so­vom smi­slu i to ona ko­ja se ne ko­le­ba oko to­ga da li za pu­ni ak­ti­vi­zam po­sto­je ili ne po­sto­je uslo­vi. Za nju ne smi­ju po­sto­ja­ti ta­kve di­le­me, već se tre­ba, pre­ma okol­no­sti­ma, smi­šlje­no i ope­ra­tiv­no or­ga­ni­zo­va­ti da se opre­dje­lje­nja uspje­šno re­a­li­zu­ju. Za tu lje­vi­cu da­nas su stvo­re­ni objek­tiv­ni uslo­vi, jer je do mak­si­mu­ma iz­op­šte­na i eli­mi­ni­sa­na iz to­ko­va eko­nom­skog, dru­štve­nog i po­li­tič­kog ži­vo­ta, što i po­seb­no ka­rak­te­ri­še da­na­šnju ko­mu­ni­stič­ku lje­vi­cu u biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim ze­mlja­ma Evro­pe. Ti­me se či­ni isto­rij­ska ne­prav­da, jer se or­ga­ni­zo­va­no žr­tvu­ju sna­ge ko­je za­stu­pa­ju eko­nom­ski, dru­štve­ni i po­li­tič­ki pro­gres ve­ćeg di­je­la čo­vje­čan­stva na ra­čun ma­lo­broj­nih eli­ta či­ji je osnov­ni cilj ka­pi­tal – pro­fit, in­te­res ma­kar i po ci­je­nu mi­li­on­skih ljud­skih žr­ta­va. I sve se to po­kri­va kva­zi-de­mo­kra­ti­jom, vi­še­par­tij­skim par­la­men­ta­ri­zmom i bor­bom za ljud­ska pra­va i slo­bo­de. Na pro­sto­ri­ma ze­ma­lja biv­šeg so­ci­ja­li­zma ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je ni­je­su sa­mo iz­vr­ši­le re­vi­zi­ju ne­go ti­pič­no na­pu­šta­nje i iz­da­ju mark­si­zma kao ne­če­ga što je, po nji­ma, pre­va­zi­đe­no i ne­va­že­će. Otu­da nji­ma ne od­go­vo­ra da po­sto­je sna­ge, gru­pa­ci­je i or­ga­ni­za­ci­je ko­je se s tim ne sla­žu i se­be pro­mo­vi­šu u do­sled­nom ko­mu­ni­stič­kom du­hu.
Pa­ra­dok­sal­no je i to što su se iz biv­ših ko­mu­ni­stič­kih par­ti­ja po­ja­vi­le u no­vom vi­še­par­ti­zmu tzv. par­ti­je sa so­ci­jal­nim pred­zna­kom, ko­ji­ma ka­da dr­že vlast od­go­va­ra Mark­sov iz­raz „so­ci­jal­šo­vi­ni­stič­ke“.
Ni kod nas u Cr­noj Go­ri ni­je bo­lja si­tu­a­ci­ja. Vlast ima­ju i odr­ža­va­ju oni ko­ji su iza­šli iz ko­mu­ni­stič­kog ši­nje­la, pre­o­bu­kli se u džem­pe­re i za­mi­je­ni­li ih fra­ko­vi­ma ko­ji im na­ka­rad­no pri­sta­ju. Pro­mo­vi­sa­li su opo­zi­ci­ju iz svo­jih i ide­o­lo­ško su­prot­nih re­do­va, ali ko­ji su se pro­le­ta­ri­zo­va­li po Mark­so­vom smi­slu, pa da­nas, sa­da na ver­bal­nom pla­nu, za­stu­pa­ju pro­le­ta­ri­zo­va­ne dje­lo­ve na­šeg dru­štva. Vlast u ta­kvim mi­kro cr­no­gor­skim uslo­vi­ma obi­la­to zlo­u­po­tre­blja­va de­mo­kra­ti­ju kod iz­bo­ra – (iz­bor­na kra­đa) i pri­va­ti­za­ci­je (pro­da­ja obje­ka­ta i te­ri­to­ri­je stra­nim dr­ža­vlja­ni­ma i dr­ža­va­ma i bes­kru­pu­lo­zno bo­ga­će­nje no­si­la­ca vla­sti i jav­nih funk­ci­o­ne­ra, osi­ro­ma­še­nje rad­nih i dru­gih ma­sa u Cr­noj Go­ri...). Još što­šta Cr­nu Go­ru ka­rak­te­ri­še kao uni­šte­nu i po­sr­nu­lu ze­mlju s po­da­nič­kim od­no­som pre­ma stra­nom fak­to­ru i vje­štač­ki pro­mo­vi­sa­noj mr­žnji pre­ma na­šim isto­rij­skim pri­ja­te­lji­ma, ide­o­lo­škim i du­hov­nim pa i bi­o­lo­škim srod­ni­ci­ma.
Po­što ne funk­ci­o­ni­še de­mo­kra­ti­ja u na­šim si­stem­sko- tran­zi­ci­o­nim okol­no­sti­ma, ima osno­va za or­ga­ni­zo­va­nje ve­li­kog na­rod­nog bun­ta u če­mu ko­mu­ni­sti mo­ra­ju uče­stvo­va­ti bez us­te­za­nja i za­dr­ške jer je, po Le­nji­nu, opor­tu­ni­zam če­ka­ti da se pr­vo stvo­re uslo­vi da bi se ofan­ziv­no dje­lo­va­lo (naš ve­li­ki ras­kol 1941.go­di­ne pro­iz­i­šao je i iz to­ga što ni­je­smo bi­li sa­gla­sni oko ovog prin­ci­pa u okol­no­si­ma na­met­nu­te oku­pa­ci­je ).
Zbog sve­ga na­ve­de­nog svi ko­mu­ni­sti, a na­ro­či­to Ju­go­slo­ven­ska ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja u Cr­noj Go­ri, kao naj­or­ga­ni­zo­va­ni­ja i naj­ma­sov­ni­ja ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja u nas, sprem­na je da se pri­dru­ži or­ga­ni­zo­va­nju ve­li­kog op­šte­na­rod­nog bun­ta ako ne­ma dru­gih iz­la­za. Sva­ki pro­test će bi­ti po­dr­žan, ali ni­je do­bro ne­što za­po­či­nja­ti, a za­dr­ža­ti osvo­je­ne krup­ne po­zi­ci­je.
Op­šte­na­rod­ni pro­te­sti ne smi­ju po­pri­mi­ti opor­tu­no – sin­di­ka­li­stič­ki ka­rak­ter, ne­go tre­ba da bu­du pri­li­ka gdje sve tre­ba da se po­mje­ri u po­zi­ci­ji i opo­zi­ci­ji. Ne bi bi­lo do­bro da je­di­ni cilj op­šte­na­rod­nog bun­ta bu­de per­so­nal­na pro­mje­na vo­đa, jer se ti­me stva­ra pro­stor za nji­ho­vu za­mje­nu dru­gim vo­đa­ma. Na­ma je do­sta vo­đa, a ma­lo istin­skih na­rod­nih pred­stav­ni­ka ko­ji ni po ko­jem osno­vu ne štr­če iz­nad mo­ral­no pri­hva­će­nih okvi­ra.
Sa­da­šnji ko­mu­ni­sti u Cr­noj Go­ri ne­ma šta da iz­gu­be u ovoj bor­bi, jer ih je ovaj po­re­dak iz­op­štio po sva­koj osno­vi, pa će bi­ti pri­nu­đe­ni da na ovaj na­čin ko­ji po­kre­će par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja ili sju­tra u dru­gim ob­li­ci­ma van­par­la­men­tar­ne bor­be uđu u od­luč­nu i po­bje­do­no­snu bit­ku za pra­ved­ni­je i hu­ma­ni­je dru­štvo, ka­ko je to i pred­vi­đe­no na­šim po­li­tič­kim pro­gra­mom.

Pi­še: Vla­di­slav Vu­ko­vić